Apartmani Kopaonik

Skijanje na Kopaoniku

Jedan deo ovog planinskog masiva zaštićena je zona pod imenom Nacionalni park Kopaonik. U okviru njega postoji veći broj zaštićenih prirodnih celina. Najveći skijaški centar u Srbiji nalazi se upravo na Kopaoniku.

Najviši vrh Kopaonika je Pančićev vrh koji je visok 2017 metara. Naziv je dobio po velikom srpskom lekaru i botaničaru, Josifu Pančiću, danas je među najpopularnijim srpskim skijalištima.

Pančićev vrh se nalazi na teritoriji opštine Brus i deo je platoa Suvo Rudište. Povezan je sa vrhom na Suvom Rudištu pomoću žičare. Ova predivna vožnja na raspolaganju vam je tokom cele godine.

Na Pančićevom vrhu je i Pančićev mauzolej. Ovde je, po sopstvenoj želji, sahranjen Josif Pančić sa svojom suprugom. Kovčeg u kojem je sahranjen je od omorike koju je otkrio. Na mauzoleju je ispisan citat:

„Ostvarujemo zavet Pančićev. Prenosimo ga da ovde večno počiva. Objavljujemo njegovu poruku upućenu srpskoj omladini – da će tek dubokim upoznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko voli i poštuje svoju otadžbinu.“

Nažalost, mauzolej je teško oštećen tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Iako je renoviran leta iste godine, već dugo je onemogućeno doći do njega. Razlog za to je strateški značaj za Vojsku Srbije. Naime, ovde se nalazi radar Vojske Srbije, kao i zgrada Agencije za kontrolu vazdušnog saobraćaja.

Kada ste na Kopaoniku obavezno posetite Pančićev vrh, kako biste uvideli šta je to Pančića osvojilo kada je prvi put došao na ovu planinu, 1851 godine. Sama činjenica da je poželeo da ovde provede večnost govori o tome da je Kopaonik ukrao njegovo srce zauvek.

 

Zašto je Kopaonik Sunčana planina?

Zbog toga što je oko 200 dana godišnje obasjan suncem ovaj planinski masiv dobio je nadimak Sunčana planina.

Razlog za to je južni položaj, visina i otvorenost terena koji sprečavaju zadržavanje oblaka nad Kopaonikom. Hladan vazduh pada u okolne ravnice i uvale, stoga zimske temperature nisu previše niske. Prosek godišnje temperature iznosi 3,7°C. Prvi sneg padne krajem novembra i traje do maja, prosečno se zadrži 159 dana godišnje.

Prijatna klima i prelepi pejzaži gustih četinarskih šuma čine da ova planina bude atraktivna za turiste tokom cele godine. U prilog tome govori i činjenica da je Kopaonik jedna od najpopularnijih turističkih destinacija Srbije.

Skijaški centar

Skijaški centar Kopaonik na više od 64 kilometara pravi je raj za skijaše. Staze i ski putevi uređeni su za alpsko i nordijsko skijanje.

Sve staze veoma su dobro povezane sistemom žičara i ski liftova. Njihov kapacitet je preko 34.000 skijaša na sat. Skijašima na Kopaoniku na raspolaganju su jedna gondola, tri šestosedne žičare, sedam četvorosednih, deset ski liftova, dva vezna ski lifta kao i pokretna traka.

Staze Pančićev vrh, Karaman greben i Malo Jezero su osvetljene i prilagođene za noćno skijanje. Takođe, za mališane i početnike koji žele da nauče da skijaju obezbeđena su tri „ski vrtića“ sa pokretnim trakama koje olakšavaju savladavanje skijaške veštine.

Na stazi Karaman greben se nalazi i sankalište, koje će malo starije vratiti u detinjstvo, a najmlađima pružiti priliku za stvaranje uspomena za ceo život.

Žičara četvorosed „Pančićev vrh“ tokom čitave zimske sezone prevozi skijaše i snoubordere, a pored njih prevozi i posetioce centra koji se ne bave samo zimskim sportovima. Žičarom se čak i tokom leta mogu voziti oni koji panoramski razgledaju centar i bave se brojnim drugim aktivnostima koje ski centar Kopaonik omogućava.

Šta raditi na Kopaoniku tokom leta?

Ubrzo ćete saznati da Kopaonik itekako ima šta da ponudi i tokom letnje sezone. Izdvojili smo za vas nekoliko aktivnosti ukoliko želite aktivan odmor na svežem planinskom vazduhu.

Već smo govorili o vožnji žičarom „Pančićev vrh“. Ova panoramska vožnja vodi vas na 2017 metara nadmorske visine, na najvišu tačku Kopaonika odakle ćete uživati u neverovatnom pogledu.

Za ljubitelje ekstremnih sportova tu je planinski biciklizam. Na raspolaganju su Tri downhill staze, različitih podloga, dužine od 5 kilometara. Staze su prilagođene i početnicima i onima koji vole nešto opasnije vožnje. U Dolini sportova napravljen je Bike park za one koji žele da uvežbaju nove trikove.

Najzdraviji oblik odmora je šetnja. Stoga možete krenuti u pešačke planinske ture. Tokom leta možete se prodružiti pešačkim turama do Nebeskih stolica i do vodopada Jelovarnik.

Gastronomski specijaliteti koje ne smete propustiti

Ništa ne otvara apetit kao dobra šetnja. Kada vas umori planinski vazduh i izoštri sva čula uživaćete u svakom zalogaju, a ova jela obavezno morate probati.

Jagnjeći šardeni

Ovaj specijalitet priprema se od crne i bele džigerice, srca, škembeta i maramice. Sve to se zaliva uljem i začinima, i potom se lagano dinsta 3 sata.

Rebarca na kajmaku

Rebarca pripremljena na kajmaku, koja su istovremeno i hrskava i sočna, predstavljaju pravi mali raj za vaša nepca. Služe se uz pekarski krompir i salatu od svežeg povrća.

Za doručak su tradicionalno tu proja, pršuta i ajvar, koji će učiniti da se na početku dana napunite energijom koja vam je potrebna.

Šta obići u okolini Kopaonika?

„Zelena vrata Kopaonika“ predstavlja Jošanička banja. Udaljena je 20 kilometara od Kopaonika, i nalazi se u dolini reke Jošanice. Lečilište Jošanička banja ima pet termalnih izvora, a neki od njih spadaju u najtoplije izvore u ovom delu Evrope.

Bogato zelenilo i reka upotpunjuju boravak u Jošaničkoj banji, te ćete se ovde opustiti i odmoriti.

Na putu do Kopaonika vredi posetiti i Akva park “Draguljica”, koji svojom raznovrsnošću pruža priliku za razne aktivnosti.

U okolini Kopaonika nalaze se neki od najpoznatijih manastira u Srbiji. Stoga na putu do Kopaonika možete svratiti u neki od njih i upotpuniti svoje putovanje.

Zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, manastir Studenica, je najznačajniji manastirski kompleks srednjovekovne Srbije. Leži na desnoj obali istoimene reke, a smešten je nedaleko od živopisne klisure reke Ibar.

Studenica je takođe i važan umetnički i duhovni centar srpskog naroda. U riznici ovog manastira čuvaju se predmeti od neprocenjive duhovne vrednosti. To su povelje, freske, relikvije i prsten Stefana Nemanje. Od 1986. manastir Studenica je na Listi svetske kulturne baštine UNESCO-a.

Sve ovo doprinelo je tome da manastir Studenica bude jedan od najposećenijih manastira u Srbiji. Put ka Kopaoniku uvek uključuje i kratku pauzu u ovom manastirkom kompleksu.