Apartmani Novi Sad, stan na dan

Da li znate zašto se Novi Sad naziva i " Srpska Atina"

Kroz grad prolazi saobraćajni koridor broj 10. On na svom osnovnom pravcu od Salzburga do Soluna povezuje osam država. Zajedno sa kracima povezuje još šest država. Dunavski koridor vodenim putem, povezuje zemlje zapadne Evrope sa Crnim morem. Malim plovnim kanalom Novi Sad je povezan sa sistemom kanala Dunav-Tisa-Dunav. On omogućava saobraćajne veze plovnim putem i to uzvodno do srednje Evrope i nizvodno prema Crnom moru.

Sudeći prema ovome, Novi Sad, ima značajnu poziciju. Pored toga što je značajni finansijski i industrijski centar Srbije, ovaj grad ima i dosta kulturnih vrednosti.

Tokom habsburške uprave, Srbi u Novom Sadu su vodili političku i kulturnu borbu. Svoj kulturni procvat grad je doživeo u drugoj polovini 19. veka, Tada dobija naziv „Srpska Atina“.

Na taj način je iskazana sličnost sa kulturnim i naučnim centrom antičkog sveta, grčkom Atinom. Novi Sad je tada bio središte kulturnog, književnog, političkog i prosvetnog života u Srbiji. To doba obeležio je veliki srpski nacionalni polet u svim pravcima. Tom poletu Novi Sad je davao ton i određivao pravac.

U Novom Sadu nalaze se neke od temeljnih institucija srpske kulture. To su Matica srpska, Srpsko narodno pozorište, Sterijino pozorje. „Novi Sad je metropola u malom“, ponosno stoji na zvaničnom sajtu grada. U njemu se spajaju različite nacionalnosti i kulture, a svaka razlika se poštuje i čuva.

Poznati srpski pesnik, Miroslav Mika Antić, živeo je u Novom Sadu. Sa njim je imao posebnu vezu. „Jednom su me pitali zašto sam tako gimnazijski zaljubljen u Novi Sad. Nisam umeo da odgovorim. Jer sa najdražim gradom je kao i sa najdražom ženom: nikada nećemo uspeti da objasnimo ni sebi ni drugima šta nas je to tako vezalo…“, govorio je čuveni Mika Antić.

I zaista, ovaj grad ima nešto posebno. Da li su to Novosađani, vedre “Lale” za čijim se trpezama uvek dobro “fruštukuje”, ili sam grad koji vas svojom mirnoćom podseti na dom. Malo ko nakon posete Novom Sadu nije poželeo da u njemu i živi.

EXIT festival

EXIT je nesumnjivo mnogima prva asocijacija na Novi Sad. Ovaj višestruko nagrađivani muzički festival održava se svakog leta na Petrovaradinskoj tvrđavi, počevši od 2001. godine. Nulti Exit održan je 2000. godine kod Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Tokom dve decenice postojanja EXIT je ugostio vodeća imena svetske muzičke scene. Među njima su Pet Shop Boys, Billy Idol, The Cure, The Killers, Guns N’ Roses, Franz Ferdinand, Motörhead, Iggy Pop, David Guetta i mnogi drugi.

O njegovoj vrednosti govore i brojne nagrade. Na Evropskim festivalskim nagradama 2013. i 2017. godine osvojio je titulu za  „Najbolji evropski festival”. 2007. godine proglašen je za najbolji evropski festival na Britanskim festivalskim nagradama. Za “Najbolji evropski festival” proglašen je 2016, od strane vodećeg evropskog turističkog priznanja “European Best Destinations“. Savet za regionalnu saradnju 2017. odabrao je EXIT festival za Šampiona regionalne saradnje u Jugoistočnoj Evropi.

O njemu su pisali i brojni svetski mediji. Neki od njih su CNN („World’s Top 5 Festivals“), The Guardian („World’s Best Festival“), The Sun („One of Europe’s most popular music events“), Euronews, New York Times, BBC („Top 3 Music Festivals“), Forbes („Thanks to EXIT, Serbia is a festival hot spot worth your attention“), The Times.

Šta se još može videti u Novom Sadu?

Kada govorimo i EXIT-u ne smemo zaboraviti Petrovaradinsku tvrđavu. Ona je jedan od značajnih simbola Novog Sada, koji se često može naći na magnetima i razglednicama.

U njenim zidinama utkana je istorija, koja je započeta izgradnjom 1692. godine. Izgradila ju je Austrija kao odbranu od Turaka.

Unutrašnjost tvrđave krije još jedan značajan symbol grada. To je sat, poznatiji kao “Pijani sat”. Autentičan je po tome što mala kazaljka pokazuje minute a velika sate. Ne brinite, nijeto greška”majstora”, postoji veoma valjan razlog za to.  Na taj način se vreme na satu može videti sa veće udaljenosti.

Katedrala

Najuočljivija u Novom Sadu je rimokatolička crkva Imena Marijinog. Katedrala kakvu znamo danas, podignuta je 1894. godine. Na tom mestu ranije se nalazila mala skromna crkva iz 18. veka, koja je u svom zaleđu imala groblje.

Današnja katedrala dugačka je 52, a široka 25 metara. Njen toranj je visok je 72 metra, ima sat na sve četiri strane. Crkva je rađena u neogotskom stilu, a prozori su ukrašeni peštanskim vitražima.

Gradska plaža

Eh taj Dunav, toliko puta opevan u pesmama. Na njegovoj obali napravljena je gradska plaža Štrand. Otvorena je pre više od jednog veka, 1911. godine. Do Štranda se nekada dolazilo tramvajem Trčika. On je polazio iz Železničke ulice. Novosađani su na plažu dolazili i lađama i fijakerima.

Dunavska ulica

Prava istorija Novog Sada prožima se Dunavskom ulicom. Ona vodi od čika Jove Zmaja, do Dunavskog parka. Na samom ulazu u Dunavsku ulicu se nalaze dve najznačajnije građevine.

Na adresi Dunavska ulica, broj 1 nalazi se Gradska biblioteka. Osnovana je pre više od 130 godina, 1885. Preko puta nje, na broju 2 se nalazi kuća ranije poznata pod nazivom „Kod belog lava“. U njenom dvorištu se nalazi najstariji bunar u gradu koji datira iz 1721. godine.

Mostovi

Mostovi koji spajaju obale Dunava čine Novi Sad posebnim. Kada krenete u šetnju, predlažemo vam da pređete preko mosta Slobode. On je otvoren 1981.godine. Nažalost, nije bio pošteđen tokom NATO bombardovanja 1999. godine, pa je ponovo obnovljen 2005.

U grad se možete vratiti preko mosta Duge, koji uveče osvetljava Dunav svim bojama. Ovakav izgled mosta nastao je pre dve decenije, 2000. godine.

Spaja Novi Sad sa Petrovaradinom, a dok prolazite preko ovog mostaa obavezno mašite kapetanima brodova koji plove rečnim koritom.

Kada ste u Novom Sadu, ne zaboravite da svratite u Ulicu Jovana Cvijića i izbrojite onih 206 koraka koje Đorđe Balašević nikada nije brojao.